Nažalost svedoci smo još jedne čudne godine, gde smo imali više vremenskih neprilika, a nismo stigli još ni do polovine kalendara.
Počelo je sa izuzetno sušnim prolećem koje će ostaviti posledice na prinos ozimih useva, da bi nakon toga usledio period obilnih padavina, koji i dalje traje. Iako temperature nisu bile ekstremne za ovaj period godine, ipak je mnogo oluja besnilo nad Vojvodinom ovog proleća. Prošle nedelje i nad Suboticom, pre svega delom Male Bosne gde je led veličine nokta na palcu padao 12 minuta bez prestanka.
Kad se vreme smirilo ostalo je pitanje kakva je šteta na usevima?
Najviše je stradao ječam jer je bio najzreliji, pa potom žito i repica. I tu nikakve popravke nema, jer smo toliko blizu žetve.
Što se tiče kukuruza i suncokreta postavlja se pitanje šta raditi? Da li su oštećenja dovoljno velika da ne vredi ostavljati usev?
Kada je u pitanju suncokret, on se na većini parcela nalazi u fazi od 4 do 8 lista, i štete kod njega su lakše uočljive. Svako stablo koje nije polomljeno, ili kojem nije uništena tačka porasta koja se nalazi u sredini između listova će isterati nove listove i preživeti.
Određeno smanjenje prinosa preživelih biljaka će biti, ali s obzirom da je suncokret u vegetativnoj fazi, ono ne mora biti veliko.
Kod kukuruza je situacija drugačija. S obzirom da se kod njega tačka porasta nalazi ispod zemlje sve do faze 7 lista otprilike, a nakon toga polako se izdiže, kukuruz bolje podnosi led od suncokreta. Iz tog razloga manje će biti uništenih biljaka na kukuruzu nego na suncokretu. Naravno, oštećenje prisutne lisne mase je šok za kukuruz i ono će uticati na prinos, međutim u ovoj fazi kukuruza (većina je od 4 do 8 lista) krajnje štete nisu velike, što se može videti i po tabeli ispod.
U tabeli sa leve strane se nalaze faze razvoja kukuruza počev od 7. lista, dok se u gornjem redu nalazi procenat oštećenja lisne mase. Kombinacijom ova dva podatka dobija se procena gubitka prinosa u procentima.
Recimo, na većini parcela kukuruz je bio u fazi 7 lista i oštećenja lisne mase su se kretala u rangu 75 – 80 %. Pogledom na tabelu dobijamo podatak da se usled leda može očekivati svega 5-6% smanjenje prinosa kukuruza.
Nadamo se da će vam ovaj kratak osvrt pomoći oko donošenja odluka. Ono što svakako treba uraditi ako planirate usev ostaviti jeste pomoći mu pre svega folijarnom prihranom kako bi što brže i lakše prebrodio ovaj period. Za stresne uslove idealne su aminokiseline (Vellamin, Amiksol, Bioeho…), dok dobro iskustvo imamo i sa preparatom Epin Ekstra. Ali treba naglasiti da će bilo kakva folijarna prihrana značiti kukuruzu.
U slučajevima gde se želi pomoći kukuruzu a nema dovoljno lisne mase za usvajanje preparata, preporučujemo Biofor active, koji se ne usvaja folijarno, nego treba da dospe na samu zemlju.
Neki od ovih preparata nisu za mešanje sa pojedinim herbicidima, tako da ako imate bilo kakvo pitanje, stojimo vam na raspolaganju.