Kupusna muva u uljanoj repici

Ove jeseni setva uljane repice ne ide svojim tokom, pre svega zbog nedostatka padavina u septembru. U očekivanju da će se stvari ubrzo promeniti, momenat je da se okrenemo izazovima proizvodnje.

Jedan od novijih problema u proizvodnji uljane repice kod nas je kupusna muva. Prethodnih godina imali smo pojedinačne slučajeve napada na nekim parcelama, ali u jesen 2019. godine smo imali pravu najezdu, gde praktično nije bilo parcela gde se nisu mogle naći štete.

Naročito su bile ugrožene repice iz najranijih rokova setve, iz razloga što su te biljke bile najveće, samim tim privlačnije muvi za polaganje jaja, a i lakše uočljivije.

Tako veliki napad kupusne muve u našem kraju verovatno je posledica uskog plodoreda, kao i kombinacija više klimatskih faktora koji su omogućili “eksploziju” brojnosti populacije u prošloj proizvodnoj godini.

Oštećene biljke u polju

Jak napad na korenu

Postavlja se pitanje, kako se odbraniti ove godine?

Krenimo redom. Kupusna muva (Delia Radicum) veoma liči na običnu kućnu muvu i ima 2 -3 generacije godišnje, od kojih prve dve prave problem najviše na kupusu i povrću, dok je za uljanu repicu poslednja treća generacija najštetnija. Štetne su samo larve. Ženka polaže jaja u blizini korenovog vrata i nakon piljenja larve prave štete na korenu bijke domaćina.

S obzirom da oštećuju koren i njegove dlačice, dolazi do ometanja rasta bijaka, biljke dobijaju karakterističnu ljubičastu boju, venu i lako se čupaju. Naročito prave velike štete na malim biljkama, koje potpuno propadaju, dok na jačim biljkama ometaju razvoj, prave rane na korenu, što kasnije može biti problem za dobro prezimljavanje uljane repice, a takođe kroz te rane može doći do infekcije bolestima iz zemljišta, pre svega sa belom truleži i verticiliumom.

Jaja na korenovom vratu

Imago kupusne muve

Kako se odbraniti? Nažalost, zbog same biologije štetočine, borba je znatno otežana. S obzirom da se jaja 3. generacije polažu otprilike krajem septembra, tretmani semena više nemaju efekat ili je on jako slab. Od tretmana u prvom redu mislim na one iz grupe neonikotinoida (imidakloprid, tiametoksam, klotianidin). Oni mogu u nekom malom procentu da smanje štetu, ali ne u uslovima jake zaraze, iz više razloga: proteklog vremenskog perioda između tretmana i napada štetočine, činjenice da se larve hrane spoljašnjim delom korena gde insekticid svakako slabije dospeva i zbog toga što se insekticidi iz navedene grupe, iako pravi sistemici, više kreću akropetalno, odnosno od korena prema nadzemnim delovima biljaka.

Međutim, tretman semena na bazi cijanantraniliprola (Lumiposa), relativno novog insekticida, pokazao je nešto bolji efekat u literaturi i u polju prošle godine u odnosu na prethodne navedene insekticide.

Larva na korenu

Oštećenja korena - poprečni presek

Larva na korenu mlade biljke

Ostaje nam folijaran tretman, koji može dati efekta, ali samo ako se pogodi pravi momenat i izbor insekticida. Potrebno je pratiti let muve i tretmane uraditi u momentu kada on dostigne vrhunac, jer onda možemo očekivati polaganje jaja. U momentu kada se larva ispili iz jaja, insekticid treba da je prisutan kako bi ga larva usvojila u dovoljnoj kolčine da je suzbije. U praksi je to malo teže izvesti jer se jaja izležu u dužem vremenskom periodu, a efekat insekticida u velikoj meri zavisi od klimatskih faktora, u prvom redu kiše, temperature, insolacije.

Od insekticida treba birati one sa najboljim rezidualnim delovanjem, pre svega na bazi bifentrina (npr. Fobos), zeta-cipermetrina (npr. Fury) i cipermetrina (npr. Nurelle D, Konzul). Postoji šansa da se tretmani protiv muve i buvača/lisne ose u praksi preklope, pa bi u tom slučaju uštedeli jedan tretman.
Prošle godine smo pokušali tretmanima pred kišu (Nurell D – 2 lit/ha) da unesemo insekticid u zemljište i suzbijemo larve na korenu, ali to je dalo slab efekat, naročito kada je brojnost larvi na korenu negde iznosila i 15 larvi.

Od nepesticidnih mera, najviše smisla ima ne žuriti sa setvom. Takođe, sve mere koje doprinose bržem nicanju i rastu uljane repice imaju smisla, dakle tetmani semena biostimulatorima (Slavol S, Biognezdo), startna đubriva, odabir hibrida sa jačim početnim porastom itd.

S obzirom da lutka završava razvoj u zemljištu, oranje doprinosi suzbijanju, ali ono bi moralo biti odrađeno na velikoj većini površina, što ipak nije realno. U praksi se čak veći napadi mogu očekivati na oranju i u retkom usevu, jer su takve biljke robusnije i lakše uočljivije muvi kada bira mesta za polaganje jaja.