Setva uljane repice je uveliko u toku. Na pojedinim parcelama repica je formirala već i prvi par pravih listova. Pravo je vreme da se osvrnemo na opasnosti koje vrebaju mladu i nežnu biljku tokom jeseni.
Zbog sitnog semena, uljana repica je kultura naročito osetljiva na nepogodne uslove tokom klijanja, nicanja i početnog razvoja. Stoga joj je u startu potrebno obezbediti što bolje uslove. Dok sami uslovi klijanja i nicanja zavise od pripreme zemljišta i velikoj meri padavina na koji nemamo uticaj, kada mlada biljka nikne na nama je da je osiguramo od štetnih organizama kako bi njen rast i razvoj mogao nesmetano da se razvija.
Najopasnije štetočine uljane repice u jesen su lisna osa i buvači.
Buvači su sitni insekti (3-4 mm) i boja im varira, a karakteristično za njih je da su dobri skakači i skokom reaguju na dodir.
Štete od buvača se lako prepoznaju po okruglastim rupicama koje odrasli insekti buše na listovima. Problem nastaje kada je brojnost buvača visoka, a uljana repica još mlada ili u fazi kotiledona, kada mogu naneti velike štete. U nekim zemljama (npr. Velikoj Britaniji) i larve su štetne, jer se ubušuju u peteljke listova i stablo (naročito slučaj sa crvenoglavim buvačem).
Kod lisne ose je obrnut slučaj, najveće štete prave larve. Larve su po piljanju zelenkaste boje i zbog toga se na početku teško uočavaju. Sa nastavkom razvića dobijaju crnu boju i postaju sve proždrvljivije. Izgrizaju nepravilno list, ostavljajući samo lisne nerve. Larva u toku 24 časa može konzumirati hranu duplo veću od svoje težine. Odrasli insekti su crno-narandžaste boje i mogu se videti praktično tokom cele vegetacije u polju, ali oni ne prave štete.