Zašto sejati pivarski ječam?

Pa zbog piva naravno.

Šalu na stranu, poslednje dve godine svedoci smo povećavanja površina pod pivarskim ječmom. Postoji više razloga za to:

• Povećanje površina pod uljanom repicom, uslovilo je promenu plodoreda, s obzirom da su najbolji predusevi za repicu strna žita. E sad, uzevši u obzir cenu žita prethodne 2 godine, javila se dodatna potreba za dobrim predusevom za repicu, a da nije pšenica.

• Pivarski ječam po pravilu ima veću otkupnu cenu od običnog ječma.

• Ulaganja u pivarski ječam su uglavnom najmanja od svih ratarskih kultura (o ovome u nekom narednom tekstu).

• Raniji je od ostalih ratarskih kultura, pa samim tim se olakšava i logistika na gazdinstvu.

• Pare od žetve pivarskog ječma su prve u kalendarskoj godini.

• Pivarski ječam Salamandre je ozima vrsta, samim tim manji je rizik od suše.

• Nove sorte pivarskog dvoredog ječma ne zaostaju ništa u prinosu od stočnog četvororednog, tako da uvek postoji opcija da se iskoristi za ishranu stoke ili preda kao stočni ječam u slučaju da su proteini preveliki za pivsku industriju.

• Samo proizvodnja je vrlo jednostavna.

Upravo zbog te jednostavnosti proizvodnje i malih ulaganja uglavnom smo smatrali pivarski ječam kao “prelaznu kulturu” na kojoj nema neke dobre zarade, nego je tu samo da premostimo plodored do uljane repice ili kukuruza. Ali ako se ispoštuju rokovi i agrotehnika proizvodnje, u kombinaciji sa novim sortama i malo boljom godinom, isplativost pivarskog ječma se značajno popravlja, čak i više od pšenice u nekim godinama.

Naravno, postoji par bitnih momenata u samoj tehnologiji proizvodnje, kako bi na najbolji mogući način izbalansirali na tankoj liniji maksimalnog prinosa i dozvoljenog sadržaja proteina za pivarsku industriju. Njih ćemo pokriti u nekom narednom tekstu.